Connect with us

Vesti

OVO JE PRAVI RAZLOG ZAŠTO OTIMAJU KOSOVO- U IGRI 500 MILIJARDI DOLARA!

Published

on

Pre pet godina pojavio se tekst pod naslovom „Evo zašto je Kosovo toliko važno Amerima, Englezima i Francuzima“ u kojem se iznose vrlo zanimljive teorije bitne za razumevanje mnogih procesa koji su doveli do turbulencija u južnoj srpskoj pokrajini, pod uslovom da su zaista istinite.

Tekst je danas jednako aktuelan kao i u vreme nastanka.
Prenosimo ga uz neznatna skraćivanja:

Od 14. avgusta 2000. godine Unmik je preuzeo upravljanje „Trepčom“ na Kosovu i Metohiji i ona od tada posluje u dva pravna okruženja, kao dva pravna lica, što samo po sebi podrazumeva težak status.

U organizacionom smislu, kompanija je etnički podeljena na Trepču sever i Trepču jug. Sever čine rudnici i flotacija Leposavić, rudnici Crnac i Belo brdo, površinski kop Koporiš, Metalurgija olova Zvečan (topionica olova, rafinerija olova, prerada aku-otpada, transport robe…).

U okviru „Trepče jug“, gde rukovode i rade Albanci, nalaze se rudnici Stari trg, Ajvalija, Kišnica, Novo brdo, flotacije Prvi tunel i Kišnica, zatim, u Kosovskoj Mitrovici, Metalurgija cinka, Hemijska industrija i Fabrika akumulatora.

Od 1995. godine van „Trepče“ su Fabrika industrijskih baterija Peć, „Famipa“ Prizren i „Fapol“ Podujevo.

Dok u užoj Srbiji preostaje uglja tek za narednih 35 godina, na Kosovu ga ima za još punih 16 vekova. Ako se zna da američki stručnjaci procjenjuju da zalihe uglja na Kosovu vrede petsto milijardi dolara ne treba da čudi zašto je ta teritorija veoma zanimljiva multinacionalnim kompanijama koje se bore za što bolju poziciju na tom prostoru.


Tema kosovskih „magičnih bogatstava”, prvi put pokrenuta je pre desetak godina. Tada je objavljen podatak o prirodnim bogatstvima koja Kosovo poseduje: ogromne količine hroma (20 odsto od ukupne količine hroma u svijetu), nikla, cinka, magnezijuma, bakra, žive, srebra, zlata, bizmuta i drugih rijetkih metala. Procenjeno je da kosovske rezerve uglja, prirodnog gasa i metala vrede ukupno petsto milijardi dolara.


Tu procenu, nešto kasnije, potvrdila je CIA u jednom od svojih izveštaja, u kojem je navedeno da, prema međunarodnim standardima Kosovo vredi dva puta više od Srbije, odnosno da ta južna pokrajina vredi petsto milijardi dolara, dok Srbija sa Vojvodinom, bez Kosova vredi tek oko dvesto milijardi dolara.

Prema procenama UNMIK-a, koji je svojevremeno sastavio i objavio šta kosovski rudnici mogu da ponude svetskim rudarskim kompanijama, na prvo mesto, kao najznačajniji resurs, strani stručnjaci su, pored lignita, stavili rude cinka i olova.


Prema tim procenama, na lokacijama Belo brdo, Crnac, Stari trg, Ajvalija i Novo brdo ima ukupno oko 21,5 miliona tona rude koja sadrži olovo, cink i srebro, u količinama ekonomski isplativim za eksploataciju.


Osim toga, nudi se još i oko 1,7 miliona tona boksita (uz potencijalnih još četiri-pet miliona), kompleks „Feronikl“ sa oko 14 miliona tona rude u kojoj ima oko 1,3 odsto nikla i 0,07 odsto kobalta, zatim magnezit iz Strezovca (2,8 miliona tona) i Goleša (1,7 miliona tona).


Rezerve lignita procenjene su na 8,3 milijarde tona uz još deset milijardi potencijalnih rezervi, koje je potrebno dodatno ispitati. U supertajni „adut“ kosovskih rudnika ubrajani su retki minerali, pre svega indijum, kadmijum, germanijum, talijum i galijum.


Ti retki minerali koriste se u industriji visokih tehnologija, zbog čega mnogi smatraju da su ti resursi glavna meta „belosvetskih“ kompanija.


Eksploatacija olovno-cinkanih ruda obavljala se u više rudnika. Sa jamskim načinom eksploatacije aktivni su rudnici Belo brdo, Stari trg, Ajvalija, Kišnica, Novo brdo, Badovac i Žuta prla, a površinski su Koporić i Kišnica II.


Nezavisna komisija Kosova za rudnike i minerale (ICMM) predstavila je prve rezultate vazdušnog geofizičkog istraživanja Kosova.


Naser Peci, zamenik direktora ICMM-a, istakao je da je istraživanje pokazalo da Kosovo ima neočekivano veliki stepen potencijala u oblasti metala i minerala.


Posebno velike rezerve zlata, nikla i hroma, nalaze se ispod površine Kosova. Veće nego što se to mislilo. Ali, takođe i aluminijuma, bakra, železne rude i rezervi olovo-cinka. Istraživanje je počelo u septembru 2006. godine.


Specijalno dizajnirana letelica za niske letove sakupljala je geofizičke podatke širom Kosova uključujući i magnetna polja, elektromagnetiku i radiometriku gama zracima.


Istraživanje je sprovela zajednička Vazdušna geonaučna grupa (Joint Airborne Geoscience Capability) sastavljena od stručnjaka iz Finske institucije za geofizička istraživanja (GGeological Survey of Finland) i Britanske institucije za geološka istraživanja (British Geological Survey).


Mada im sever Kosmeta nije sektor, ovamo su (sa jakim snagama Kfora) došli i Amerikanci i Nemci, u ime Amerike, za Trepču se bori ambasador ove zemlje u Prištini Kristofer Del, a za Nemačku lobira lično kancelarka Merkel, koja od Srbije traži da se odrekne pokrajine i prizna nezavisno Kosovo.


Ko će pobediti u ovoj igri još se ne zna: ako je suditi po najavama da će se Amerikanci povući s KiM, Trepča bi trebalo da pripadne nemačko-francuskim firmama, međutim, postoje i najave da će Amerikanci otići samo iz Bondstila, koji će postepeno popuniti Turci, ali da će pojačati svoje prisustvo u bazi Noting hil kod Leposavića odakle će na oku držati i rudna bogatstva u ovom kraju.


Spekulacije je odbacio komandant snaga SAD u okviru Kfora, pukovnik Džefri Lajten koji je rekao da se američki vojnici neće u 2012. godini povući sa Kosova.


Trenutno je na Kosovu 1.477 američkih vojnika koji u sastavu Kfora, imaju za cilj pre svega da zaštite poslovne i vojne interese Vašingtona u regionu. Zvanično, Trepča i danas radi, ali niko tačno ne zna kako i koliko.


Tek kada su nedavno u Vučitrnu zarobljeni kamioni Euro-kopa iz Raške, koji su prevozili olovo- cinkani koncentrat iz Leposavića u Švajcarsku, saznalo se da deo Trepča koji je pod srpskom kontrolom: kopa, delimično prerađuje, a ponešto i izvozi. Prema nezvaničnim informacijama, isti koncentrat izvožen je u Bugarsku i Crnu Goru (luka Bar), a odatle u još nekoliko zemalja.


U Leposaviću rade rudnici Crnac i Belo brdo smanjenim kapacitetima, posebno kada su zatvoreni Brnjak i Jarinje, radi i Flotacija Kopaonik u ovom gradu.


Direktor Trepče Jovan Dimkić nikada nije objasnio kako posluje ovo preduzeće i pod čijom je kontrolom, a ovim pitanjima mnogo se, bar javno, nisu bavili ni Kfor ni Euleks, a ni Hašim Tači nije pokazivao preterano interesovanje za preuzimanje Trepče jer zna da je rudno bogatstvo plen onih koji su ga bombama doveli na vlast i ne dira u njihove interese.


Stranci prvo žele da stabilizuju situaciju na severu Kosmeta, uspostave čvrste granice sa Srbijom i obezbede funkcionisanje „graničnih“ prelaza.


Zamenik samozvanog kosovskog premijera Bedžet Pacoli pokušava da Trepču proda princu od Kenta Majklu. Veruje se da je Pacoli na Kosovo došao upravo iz razloga da bi trgovao bogatstvom u koje je Srbija ulagala milijarde dolara.


Pre Drugog svetskog rata Britanci su dugo gazdovali Trepčom i iz nje izvlačili ogroman profit.


Iz Prištine ne kriju da su im najinteresantniji: Trepča i njeni rudnici (Stari trg, Belo brdo, Crnac, Koporić), brana, jezero i hidrocentrala Gazivode kod Zubinog Potoka, trafostanica Valač kod Zvečana…


Svu ovu imovinu u Prištini smatraju vlasništvom države Kosovo i žele da prodajom napune praznu kasu, ali i „vrate dug“ Medlin Olbrajt, Vesliju Klarku, Kristoferu Delu, Vilijamu Vokeru i drugima koji su Kosovo gađali uranijumskim bombama, a sada se pojavljuju kao vlasnici ili predstavnici velikih kompanija koje žele da kupe najveće energetske objekte u pokrajini.


Koliko su građani Srbije dugo držani u neznanju od strane svojih vlastodržaca i njihovih medija, dovoljno govori i podatak da je albansko Kosovo, mnogo ranije (neposredno posle proglašenja nezavisnosti) postavilo svoje granice, uz pomoć NATO pakta i Amerike, na južnim obroncima Kopaonika, na nadmorskoj visini od 1300 metara, kod rudnika Koporić, koji je u vreme socijalizma (i pre njega) pripadao širem delu koncerna „Trepča“ u Kosovskoj Mitrovici, ali nije nikada u svojoj prošlosti nije pripadao Kosovu, ni geografski ni etnički ni administrativno.


Tako je Amerika praktično okupirala najvažnije čvorište Srbije i centralnog Balkana, koristeći Albance i njihove separatističke ambicije.


loading...

Vesti

Стварање трећег политичког блока

Published

on

By

Опште је познато да политичка сцена Србије личи на култну серију “Бела лађа”. Али мало је ко могао веровати да ће се у реалности појавити странка из серије, наиме стварно се формира Странка Здравог Разума.

Како сазнајемо у среду је одржан састанак ван Београда, састанаку је присуствовао Небојша Алексић члан синдиката Слога и председник синдиката у ГСП, Драган Видаковић Мрки оснивач и председник Покрет Србије Герила, на састанку су били и председници разних удружења националних мањина.

Како сазнајемо одлучено је да се формира Странка Здравог Разума која ће изазвати бум у Србији.

Из поузданих извора смо сазнали да су на састанку одлучили да раскринкају и Власт и Опозицију.

Небојша Алексић је на свом фб налогу написао. “Власт, опозиција, синдикат, све је то служба!” Алудирајући да све под контролом држи БИА.

Познато је да су Небојша Алексић и Драган Видаковић Мрки пријатељи, оба су преживели велики медијски напад.

Алексић је пре пар дана означен као женомрзац и насилник, а Мрки је у априлу означен као фашиста. Највећи удар на њих је извела ТВ Пинк. Сматрамо да ће ово бити врућа политичка јесен, јер Небојша Алексић је био близак сарадник Драгана Ђиласа и сигурно има велики број информација, док је Драган Видаковић Мрки познат као борац против режима и по великом броју информација које добија од својих инсајдера.

На састанку је одлучено да прва два човека странке буду Алексић и Видаковић, док ће управни одбор чинити председници 23 удружења националних мањина. Такође је одлучено да наступе под слоганом “Ни Курта ни Мурта”

loading...
Continue Reading

Vesti

Centar za socijalni rad joj oteo decu

Published

on

By

Evo jednog strašnog primera kako država Srbija tretira građane rođene na teritoriji Kosova.

Anđelka Orlović, 39 godina, rođena u Kosovskoj Mitrovici (inače, severni deo grada), majka dvoje dece, sinova od kojih jedan, Pavle ima 7,5 godina a drugi Milisav 3 godine.

Naime, Anđelka je živela u vanbračnoj zajednici u Novom Sadu i tu dobila svoju decu. Pre 3 godine razišla se sa bivšim nevenčanim suprugom i dok je još bila u vanbračnoj zajednici sa njime oduzeta su joj deca od strane Centra za socijalni rad u Novom Sadu i predata u hraniteljsku porodicu.

Potpis na dokument u kome se daje odobrenje na usvajanje dece u hraniteljsku porodicu je dao njen bivši, nevenčani suprug koji je inače nasilnik u porodici.

Imao je zabranu prilaska Anđelki i deci nakon što je tukao nju i starijeg sina Pavla. Ona nije htela da potpiše dokument o usvajanju, naravno. Ali je radnica centra za socijalni rad u Novom Sadu, Jelena Zorić, ucenjivala da ih nikada više neće videti ukoliko ne potpiše i ona je na kraju pristala misleći kako će tako konačno videti svoju decu.

Međutim, to se od tada, pa evo do dana današnjeg nije dogodilo. Jednom ih je čula kada je njen bivši suprug Dragan otišao da ih vidi jer mu je to odobreno pošto je prvi potpisao dokument o usvajanju.

Dragan je tom prilikom od Anđelke tražio 100 evra kako bi ona samo čula decu preko telefona. I to na par minuta, kratko.

To je jedan jedini put da je na neki način imala kontakt sa svojom decom. Od tada počinje pakao za nju a i njene roditelje i brata koji žive u Kosovskoj Mitrovici.

Radnica Centra za socijalni rad u Novom Sadu, Jelena Zorić je svojim bahatim i bezobrazim ponašanjem neprestano ucenjivala Andjelku novim uslovima kako bi zauzvrat videla svoju decu za koju Anđelka ima informacije da se nalaze u selu Lovćenac, opština Mali Iđoš, pokraj Novog Sada.

Anđelka nam je u telefonskom razgovoru ispričala kako je Jelena Zorić od nje tražila da kupi novi nameštaj za stan u kome je živela, kako nema “adekvatnu” garderobu…Vrhunac svega je što je od nje tražila da ide kod psihijatra i da počne da pije lekove jer ona misli da boluje od depresije, što je klasičan primer i dobro oproban recept ove vlasti kako one koje smatraju svojim protivnicima žele da proglase psihički nestabilnim.

Anđelka nije primala dečiji i materinski dodatak dok je podizala decu. Inače je radila kao novinar na lokalnoj televiziji na Kosovu, po struci je zubni tehničar. Anđelkin bivši, nevenčani suprug je bio optužen za nasilje u porodici jer je tukao nju i starijeg sina koji ima psihičke traume kad neko zakuca na vrata.

Inače je pre vanbračne zajednice sa Anđelkom imao brak iza sebe iz koga je dobio devojčicu za koju nakon razvoda nije plaćao alimentaciju. Kada bi u Centru za socijalni rad rekla da će podneti sudsku prijavu i pokrenuti proces protiv centra, bahata i krajnje neljubazna radnica Jelena Zorić joj je rekla da će se oni braniti time kako je ona “lišena svih prava” jer je rođena na Kosovu koje, iako joj u ličnoj karti pored mesta rođenja stoji “Republika Srbija”, očigledno, nezvanično više nije deo teritorije Republike Srbije.

Nakon toga, Anđelka se vratila na Kosovo gde njen otac angažovao advokata iz Smedereva kako bi pomogao svojoj ćerki da povrati decu.

Nakon toga su dobijali pretnje da će im “zapaliti kuću” i restoran koji njeni roditelji imaju tamo. Što se zaista i obistinilo pre 2 godine kada je na dvorište njene vikendice u blizini restorana bačena bomba od strane nepoznatih lica.

Sumnja se da su ovaj napad izvršili Srbi kriminalci sa severa Kosova. Srećom, nije bilo žrtava tada, a Anđelkin otac je preminuo od silnog stresa zbog svega dok se majka razbolela.

Anđelka boluje od štitne žlezde usled nagomilanog stresa i brige za sudbinu svoju dece koje od trenutka kada su joj oduzeta nije videla. Anđelka je pre 3 meseca došla u Novi Sad kako bi pokušala da započne sudski proces i pronađe svoju decu i zahvaljujući ljudima dobrog srca koji su joj pružili smeštaj i pristali da je sačekaju za kiriju dok joj brat ne pošalje novac sa Kosova.

Ona već 3 dana nije jela, jednu noć je prenoćila u parku, ima glavobolje ali je iz razgovora borbeni duh nije napustio i odlučna je u nameri da vrati svoju decu.

Nakon objava na njenom Facebook profilu počela je da dobija telefonske pretnje od strane nepoznatog muškog lica “da pazi kuda ide ulicom i kad spava, da će je pojesti mrak i da će joj polomiti i ruke i noge.

Anđelka nema informacije ko joj preti i ima strah da iste prijavi policiji jer misli da su povezani, kao ni ko je hraniteljska porodica kod koje se nalaze njena deca osim te da su u mestu Lovćenac, opština Mali Iđoš, pokraj Novog Sada.

loading...
Continue Reading

Vesti

Postavili znakove za lažne radove na putu i deru narod

Published

on

By

policija piše kazne

Na auto-putu Subotica-Novi Sad, pred sam ulazak u Novi Sad vozače je danas iznenadila akcija saobraćajne policije i mnogi od njih su usled neprilagođene brzine i sankcionisani.

Naime, na deonici auto-puta pred sam ulazak u Novi Sad vozači su danas mogli da vide znakove signalizacije koji im savetuju da smanje brzinu i prilagode vožnju, kao i da je neophodna brzina prolaska te deonice 60 kilometara na čas.

Kako je zvanična brzina kretanja na auto-putu 130 kilometara na čas mnogi vozači su nakon uočavanja postavljenih saobraćajnih znakova pomislili da je reč o radovima na putu.

Policija piše kazne

Oni koji su se, pre nego su došli do ovog upozorenja, oglušili o prethodne znakove signalizacije i ograničili svoju brzinu koja je dozvoljena na autoputu, dočekalo ih je ne baš tako prijatno iznenađenje.

Naime, nije reč ni o kakvim radovima, već je patrola policije na put postavila lažne znakove i malo dalje zaustavljaju narod i pišu im kazne.

Nekokoliko stotina metara nakon znakova signalizacije o neophodnosti smanjenja brzine, nalazi se patrola saobraćajna policije koja vozače zaustavlja i piše im velike kazne.

Na odmaralištu pored samog auto-puta nalazi se pet patrola saobraćajne policije koje pišu kazne i razgovaraju sa vozačima koji su prekoračili dozvoljenu brzinu na tom delu deonice, gde je policija stavila lažne znakove.

loading...
Continue Reading

Zaprati nas na Facebooku

Trending