Pogledajte Video: „Do godine u Prizrenu“ da se naježiš !

in Zabava by

Uspavala se Srbija i potonula u more ravnodušnosti, naprednjačkih pričica i raznoraznih farmi i rijalitija.

Već 20 godina nema rata, a toliki period mira je stvarno mnogo, za ratnički narod kakav smo mi Srbi. Svi se nešto umirili, pacifikovali , profinili, svi počeli da gledaju svoja posla. Nigde nekog narodnog tibuna , da pozove na borbu, nigde vožda da podigne neki novi ustanak,da se naoružamo i da krenemo na da oslobodimo svoja vekovna ognjišta, od stranih okupatora i mrskih nam neprijatelja.

Nehajnost, naprednjačka tolerantnost, trpljenje i pokornost uhvatile i staro i mlado. Kao da više nama Srpskih hajduka i patriota , o kojima su se ispredale priče u narodu. Jer kakav je to život , ako barem jednom nisi ginuo i ispaštao za majku Srbiju ? Za Srbina to je život, bez života, to uopšte i nije život, već nekakvo tavorenje u ništavilu.

A onda je Beogradski Sindikat izbacio pesmu „Do godine u Prizrenu“ i kao da se cela Srbija probudila iz sna. Zapalile se društvene mreže, ne sagorevajući, kao onaj kupinov grm u Bibliji, sa svih strana javljaju se Srbi koje je pesma digla iz duševnog mrtvila i osokolila ih za nove ratne pobede. Ređaju se pozdravi, ne samo dogodine u Prizrenu, već i dogodine u Kninu, u Republici Srpskoj, pa zašto da ne – i u Čikagu. Dobrovoljci se sa svih strana oglašavaju, spremni da oslobode sve srpske zemlje i ujedine ih u toliko željenu Veliku Srbiju. Izdajnički antisrpski YouTube je pokušao da spreči ovo vozdizanje srpstva iz pepela, zabranjujući mlađima od 18 godina da pogledaju patriotsko remek-delo, ali njihova haška podvala nije uspela. Mladi su našli načina da se napoje rodoljubljem na samom izvoru, pa je primećeno da su čak i u nekim vrtićima muška deca počela da oblače uniforme i da vežbaju gađanje bojevom municijom, za sada samo u nežive mete, ali i to će se uskoro promeniti


Odavno jedna pesma nije ovoliko potresla i prodrmala vasceli srpski rod, zavlačeći se duboko u napaćenu dušu našeg naroda, pogađajući pravo u osetljivi živac sa četiri ocila. Takav uspeh nije viđen još od stihova „Sprem’te se, sprem’te četnici, silna će borba da bude“ ili „Drma mi se, drma mi se na šubari cveće, ubićemo, zaklaćemo ko sa nama neće“. Zato nije dovoljno da se pesma „Dogodine u Prizrenu“ samo gleda i sluša na YouTubeu, nije dovoljno da se peva na koncertima, tekst ove nacionalne budnice morao bi pod hitno da uđe u čitanke za sve razrede, prevashodno u osnovnim školama, kako bi se Srbadija od malena učila pravim vrednostima kao što je pogibija za otadžbinu. Današnji autori čitanki jesu patriote, nastoje koliko god mogu da od učenika i učenica ne naprave ljubitelje književnosti, već male Srbe i Srpkinje, ali to ipak nije dovoljno za ovako velelepno čudo patriotske poezije. Zato bi bilo najbolje da nove čitanke napišu junaci jedne pesme Predraga Čudića, osvedočeni ljubitelji svoje zemlje i podzemlja – Rodoljub Puslica, pesnik sa dva lica i Vitez Patriota, pesnik s tri života. Evo kako bi izgledala nastavna jedinica u čitanci posvećena pesmi Beogradskog sindikata, strofu po strofu, u čitanci pod ratnim naslovom „Deca su vojska najjača“.

Facebook Comments

Ostavite vaš komentar

Latest from Zabava

Go to Top