Connect with us

Vesti

Легализовано отимање деце у Србији – Србијом је завладао страх

Published

on

У Србији се деца легално отимају од родитеља или законитих хранитеља под изговором да је дете занемарено, да се малтретира, да су родитељи сиромашни и не могу своје дете да исхране.

Ту се онда умешају лица из Центра за социјални рад Општине (било које) који учествују у отимању деце из родитељског или хранитељског дома.Уз њих обавезно иду припадници МУП-а који незаконито учествују у отмици деце.

При том ту децу одводе не зна се куд, јер се после тога не дозвољава родитељимa или храниоцима да виђају дете, као што је то случај са породицом Тркуља, а последњи случај отимања детета је случај отимања од брачног пара др Мила Алечковић и Ив Батај, девојчице коју су са Косова довели у своју хранитељску породицу, дете које је остало без родитеља, које је било у ужасном стању кад су га довели. После две године се дeвојчица опоравила и као да је неко чекао да се довљно опорави да би је брутално отео и одвео ко зна где.

Децу су у Србији крали у породилиштима, а данас их краду уз помоћ државе из родитељских домова и хранитељских породица. Ми грађани ове несрећне земље не можемо бити довољно сигурни да и на наша врата неће банути нека бандитска делегација која ће нас прогласити за несавесне родитеље и отети дете без нашег права да се због тога жалимо. А и у немогућности смо да у том случају било шта урадимо. Не знамо разлог због чега је дете отето од брачног пара Алечковић-Батај, сигурно не због немаштине. А и тај разлог отмице деце због немаштине је врло лицемеран, јер ако локална самоуправа има увид у велико сиромаштво неке породице, ваљда постоје механизми да се оно ублажи одређеним дотацијама које ће омогућити породици пристојан живот.

Сумња постоји да се наша отета деца касније продају странцима за прилично велики износ и да им служе ко зна за шта, можда за трговину органима. У овом нехуманом, материјалистичком свету све је могуће. Али ако наша држава стално истиће да јој је важан сваки становник, да све ради за добробит својих житеља, због чега својим грађанима оваквим поступцима својих органа управе прави проблеме и застрашује све друге?

Где ми то живимо? Да ли ћемо само мирно гледати како се отимају деца, (јер се то догађа другима) или ћемо сви, на свој начин дизати глас и борити се против тог зла? Ово је доказ да смо сви ми потенцијалне жртве бахатости и нехуманости разних општинских, социјалних и ко зна каквих још институција? Да ли држава има механизме којима нас, појединце, може да заштити од оваквих бахатих појединаца, јер у питању су појединци иза који стоји нека државна институција!

У овој земљи Србији, отаџбини некад славних предака и јунака који се нису плашили ни горих зликоваца, направише погружену, заплашену земљу у којој свако стрепи за своју егзистенцију, а уколико нема материјалних проблема, што је данас ретко, онда је заплашен на други начи, отмицом детета или претњом због јавно изговорене речи.

Ту скоро смо имали случај да се особи која је јавно говорила о штетности и еколошком загађењу које једна фабрика на југоистоку Србије шири својим димним гасовима и загађује околину, прети кривичном пријавом, јер је наводно све што је јавно тврдила нетачно. А онда је, ванредним мерењима загађења ваздуха и воде, доказано да фабрика заиста испушта огромну количину загађујуће материје кроз своје димњаке, што је потврђено анализама једне реномиране хемијско-аналитичке установе. И шта? Ништа, фабрика и даље ради. А докле ће, е то ће одлучити људи који живе у њеној близини.

У Србији се зацарио страх. Страх од губитка посла, што је најстрашнија ноћна мора свих запослених у страним фирмама, који примају између 200 и 300 евра месечно, без права на боловања, са врло малим годишњим одморима, без права на синдикално организовање. Синдикално организовање је у нашим, а белосветским фабриакама забрањено! Не сме да се протестује и да се траже бољи услови за рад и живот. Радници у таквим фабрикама се дивљачки експлоатишу, закључавају им се WC-и, паузе су врло кратке или их уопште немају.

Све је као у време с почетка 19 века, кад је тек стваран сурови капитализам (што је одлично описао Дикенс у својим романима). Србија се на жалост није много одмакла од таквог капитализма, без обзира што живимо у 21 веку, наводно, веку просперитета науке и хуманости.Да се не лажемо.

Овај век је век дехуманизације човека, дивљаштва, отимачине, превара, ратова, наркоманије, отмица људи зарад продавања органа, и свих могућих пошасти које једно друштво, у коме су све моралне норме прекршене, може да има.

Друштвену свест нам формира телевизија са свим грозним филмовима пуним насиља и са „ријалити“ (реалним) програмима у којима се пропагирају најниже људске страсти- псовање, туча, проституција, простаклук сваке врсте, речју, суб-култура. Таквим емисијама се дрогира велики број житеља Србије, гласа за те прљаве и огавне ликове, ужива што постоје тамо негде и гори од њих. Тако се Србија баца у кал, заборавља на своје моралне врлине, породичне вредности, на дружељубивост, љубав према ближењима, према домовини, према породици.Све је то програмирано у некаквим поквареним људским умовима, како би се народ Србије „преумио“, „преломио у мозгу“, и како би заборавио на муку кроз коју пролази. А при том је данак који се плаћа гледањем таквог смећа много гори, јер нам се на тој матрици васпитавају и деца„Дајте ми само једну генерацију“, рече својевремено један нитков.Срби су одувек имали јаке корене и јаку самосвест о томе ко су и шта су. Верујем да их не може до краја сломити ни страх ни прљавштина која се пропагира са белосветских, а наших медија.

Др Мирјана Анђелковић Лукић

loading...

Vesti

Стварање трећег политичког блока

Published

on

By

Опште је познато да политичка сцена Србије личи на култну серију “Бела лађа”. Али мало је ко могао веровати да ће се у реалности појавити странка из серије, наиме стварно се формира Странка Здравог Разума.

Како сазнајемо у среду је одржан састанак ван Београда, састанаку је присуствовао Небојша Алексић члан синдиката Слога и председник синдиката у ГСП, Драган Видаковић Мрки оснивач и председник Покрет Србије Герила, на састанку су били и председници разних удружења националних мањина.

Како сазнајемо одлучено је да се формира Странка Здравог Разума која ће изазвати бум у Србији.

Из поузданих извора смо сазнали да су на састанку одлучили да раскринкају и Власт и Опозицију.

Небојша Алексић је на свом фб налогу написао. “Власт, опозиција, синдикат, све је то служба!” Алудирајући да све под контролом држи БИА.

Познато је да су Небојша Алексић и Драган Видаковић Мрки пријатељи, оба су преживели велики медијски напад.

Алексић је пре пар дана означен као женомрзац и насилник, а Мрки је у априлу означен као фашиста. Највећи удар на њих је извела ТВ Пинк. Сматрамо да ће ово бити врућа политичка јесен, јер Небојша Алексић је био близак сарадник Драгана Ђиласа и сигурно има велики број информација, док је Драган Видаковић Мрки познат као борац против режима и по великом броју информација које добија од својих инсајдера.

На састанку је одлучено да прва два човека странке буду Алексић и Видаковић, док ће управни одбор чинити председници 23 удружења националних мањина. Такође је одлучено да наступе под слоганом “Ни Курта ни Мурта”

loading...
Continue Reading

Vesti

Centar za socijalni rad joj oteo decu

Published

on

By

Evo jednog strašnog primera kako država Srbija tretira građane rođene na teritoriji Kosova.

Anđelka Orlović, 39 godina, rođena u Kosovskoj Mitrovici (inače, severni deo grada), majka dvoje dece, sinova od kojih jedan, Pavle ima 7,5 godina a drugi Milisav 3 godine.

Naime, Anđelka je živela u vanbračnoj zajednici u Novom Sadu i tu dobila svoju decu. Pre 3 godine razišla se sa bivšim nevenčanim suprugom i dok je još bila u vanbračnoj zajednici sa njime oduzeta su joj deca od strane Centra za socijalni rad u Novom Sadu i predata u hraniteljsku porodicu.

Potpis na dokument u kome se daje odobrenje na usvajanje dece u hraniteljsku porodicu je dao njen bivši, nevenčani suprug koji je inače nasilnik u porodici.

Imao je zabranu prilaska Anđelki i deci nakon što je tukao nju i starijeg sina Pavla. Ona nije htela da potpiše dokument o usvajanju, naravno. Ali je radnica centra za socijalni rad u Novom Sadu, Jelena Zorić, ucenjivala da ih nikada više neće videti ukoliko ne potpiše i ona je na kraju pristala misleći kako će tako konačno videti svoju decu.

Međutim, to se od tada, pa evo do dana današnjeg nije dogodilo. Jednom ih je čula kada je njen bivši suprug Dragan otišao da ih vidi jer mu je to odobreno pošto je prvi potpisao dokument o usvajanju.

Dragan je tom prilikom od Anđelke tražio 100 evra kako bi ona samo čula decu preko telefona. I to na par minuta, kratko.

To je jedan jedini put da je na neki način imala kontakt sa svojom decom. Od tada počinje pakao za nju a i njene roditelje i brata koji žive u Kosovskoj Mitrovici.

Radnica Centra za socijalni rad u Novom Sadu, Jelena Zorić je svojim bahatim i bezobrazim ponašanjem neprestano ucenjivala Andjelku novim uslovima kako bi zauzvrat videla svoju decu za koju Anđelka ima informacije da se nalaze u selu Lovćenac, opština Mali Iđoš, pokraj Novog Sada.

Anđelka nam je u telefonskom razgovoru ispričala kako je Jelena Zorić od nje tražila da kupi novi nameštaj za stan u kome je živela, kako nema “adekvatnu” garderobu…Vrhunac svega je što je od nje tražila da ide kod psihijatra i da počne da pije lekove jer ona misli da boluje od depresije, što je klasičan primer i dobro oproban recept ove vlasti kako one koje smatraju svojim protivnicima žele da proglase psihički nestabilnim.

Anđelka nije primala dečiji i materinski dodatak dok je podizala decu. Inače je radila kao novinar na lokalnoj televiziji na Kosovu, po struci je zubni tehničar. Anđelkin bivši, nevenčani suprug je bio optužen za nasilje u porodici jer je tukao nju i starijeg sina koji ima psihičke traume kad neko zakuca na vrata.

Inače je pre vanbračne zajednice sa Anđelkom imao brak iza sebe iz koga je dobio devojčicu za koju nakon razvoda nije plaćao alimentaciju. Kada bi u Centru za socijalni rad rekla da će podneti sudsku prijavu i pokrenuti proces protiv centra, bahata i krajnje neljubazna radnica Jelena Zorić joj je rekla da će se oni braniti time kako je ona “lišena svih prava” jer je rođena na Kosovu koje, iako joj u ličnoj karti pored mesta rođenja stoji “Republika Srbija”, očigledno, nezvanično više nije deo teritorije Republike Srbije.

Nakon toga, Anđelka se vratila na Kosovo gde njen otac angažovao advokata iz Smedereva kako bi pomogao svojoj ćerki da povrati decu.

Nakon toga su dobijali pretnje da će im “zapaliti kuću” i restoran koji njeni roditelji imaju tamo. Što se zaista i obistinilo pre 2 godine kada je na dvorište njene vikendice u blizini restorana bačena bomba od strane nepoznatih lica.

Sumnja se da su ovaj napad izvršili Srbi kriminalci sa severa Kosova. Srećom, nije bilo žrtava tada, a Anđelkin otac je preminuo od silnog stresa zbog svega dok se majka razbolela.

Anđelka boluje od štitne žlezde usled nagomilanog stresa i brige za sudbinu svoju dece koje od trenutka kada su joj oduzeta nije videla. Anđelka je pre 3 meseca došla u Novi Sad kako bi pokušala da započne sudski proces i pronađe svoju decu i zahvaljujući ljudima dobrog srca koji su joj pružili smeštaj i pristali da je sačekaju za kiriju dok joj brat ne pošalje novac sa Kosova.

Ona već 3 dana nije jela, jednu noć je prenoćila u parku, ima glavobolje ali je iz razgovora borbeni duh nije napustio i odlučna je u nameri da vrati svoju decu.

Nakon objava na njenom Facebook profilu počela je da dobija telefonske pretnje od strane nepoznatog muškog lica “da pazi kuda ide ulicom i kad spava, da će je pojesti mrak i da će joj polomiti i ruke i noge.

Anđelka nema informacije ko joj preti i ima strah da iste prijavi policiji jer misli da su povezani, kao ni ko je hraniteljska porodica kod koje se nalaze njena deca osim te da su u mestu Lovćenac, opština Mali Iđoš, pokraj Novog Sada.

loading...
Continue Reading

Vesti

Postavili znakove za lažne radove na putu i deru narod

Published

on

By

policija piše kazne

Na auto-putu Subotica-Novi Sad, pred sam ulazak u Novi Sad vozače je danas iznenadila akcija saobraćajne policije i mnogi od njih su usled neprilagođene brzine i sankcionisani.

Naime, na deonici auto-puta pred sam ulazak u Novi Sad vozači su danas mogli da vide znakove signalizacije koji im savetuju da smanje brzinu i prilagode vožnju, kao i da je neophodna brzina prolaska te deonice 60 kilometara na čas.

Kako je zvanična brzina kretanja na auto-putu 130 kilometara na čas mnogi vozači su nakon uočavanja postavljenih saobraćajnih znakova pomislili da je reč o radovima na putu.

Policija piše kazne

Oni koji su se, pre nego su došli do ovog upozorenja, oglušili o prethodne znakove signalizacije i ograničili svoju brzinu koja je dozvoljena na autoputu, dočekalo ih je ne baš tako prijatno iznenađenje.

Naime, nije reč ni o kakvim radovima, već je patrola policije na put postavila lažne znakove i malo dalje zaustavljaju narod i pišu im kazne.

Nekokoliko stotina metara nakon znakova signalizacije o neophodnosti smanjenja brzine, nalazi se patrola saobraćajna policije koja vozače zaustavlja i piše im velike kazne.

Na odmaralištu pored samog auto-puta nalazi se pet patrola saobraćajne policije koje pišu kazne i razgovaraju sa vozačima koji su prekoračili dozvoljenu brzinu na tom delu deonice, gde je policija stavila lažne znakove.

loading...
Continue Reading

Zaprati nas na Facebooku

Trending